Biljka špargla kao lek ili afrodizijak?

Višegodišnja samonikla biljka iz porodice ljiljana, poznata je po svojim lekovitim svojstvima i često nazivana čistačem organizma. Nalazimo je u svim mediteranskim kuhinjama, a njen specifičan ukus odlično se spaja sa sirevima, jajima, mesom, ali i ribom. Pravo prolećno povrće uzgaja se još od vremena Egipćana, a nakon što ih se degradiralo u Srednjem veku, u 18. veku za vladavine Luja XIV njihova slava dolazi do vrhunca.

Danas se špargle uzgajaju u većini zemelja sveta, a one koje nalazimo na tržištu uglavnom su uzgojene na području mediteranskih zemalja. Poznato je otprilike 300 vrsta, ali samo ih je 20-ak jestivih, a beru između marta i maja, ponegdje čak i do jula.

Kao lekovita biljka, veoma je cenjena, a od 15. veka je pored lekovitosti prati i epitet afrodizijaka.

Zbog visokog sadržaja folne kiseline, špargle predstavljaju idealnu prolećnu namirnicu ženama u reproduktivnom razdoblju, posebno onima koje razmišljaju o trudnoći. Naime, folna kiselina, vitamin iz B grupe, neophodna je za razvoj fetusa. 1 šoljica špargli sadrži oko 270 mcg.

Osim folne kiseline, obiluje mineralima. Prosečno oko 600mg%, od čega više od trećine otpada na kalijum, a ostalo su drugi važni minerali – fosfor, sumpor, kalcijum, magnezijum i gvožđe, bakar, cink, fluor, jod i drugi mikroelementi.

Ilustracija, foto: asparagus, by Taken, pixabay.com
Ilustracija, foto: asparagus, by Taken, pixabay.com

Dobar izvor vitamina B2 i B6 pa time i vredan izvor kombinacije nutrijenata koja, prema brojnim studijama, deluje na smanjenje nivoa homocisteina.
Upravo zato je namirnica blagotvorna za zdravlje srca jer je visok nivo homocisteina prepoznat kao rizični faktor razvoja srčanih bolesti.

Preporučuje se osobama koje imaju problem otežanog mokrenja, oboljelima od gihta, reume, vodene bolesti, a zabranjuje kod akutne upale zglobova, mokraćnih puteva i prostate.

Stimulativno deluje kod povećanih umnih napora, ali se ne preporučuje kod osoba koje su nervozne i koje pate od nesanice. Špargle sadrže insulin, vrsta ugljenih hidrata koju ljudski organizam ne može svariti, ali dobre bakterije probavnog trakta, mogu.

Dobro je znati

Pri odabiru špargli uvek se odlučite za one koje nisu drvenaste i pripremajte ih dan-dva nakon što ste ih kupili ili ubrali.

Čuvajte ih u frižideru tako da dno špargli bude zamotano u papir. Ukoliko ih želite čuvati duže vreme, trebate ih cele staviti u kipeću vodu minut do dva, ohladiti na kuhinjskom papiru ili ubrusu, staviti u vrećicu i zamrznuti. Možete ih držati u zamrzivaču kao i svo povrće od osam do 12 meseci.

Pri pripremanju špargli nemojte koristiti gvozdene posude jer tanin iz špargli može reagovati sa gvožđem i uzrokovati gubitak boje stabljika.

Kod kuvanja imajte veču količinu od koje ste predvideli jer kuvanjem gube skoro polovinu mase.

Špargle prokuvajte nekoliko minuta u kipućoj slanoj vodi uz dodatak malo šećera i maslaca koji će umanjiti njihovu prirodnu gorčinu.

Uz tradicionalni recept sa jajima, mogu se pripremati i kao salate, pečene, u kombinaciji s mesom, ribom, gljivama, pirinčem, testeninom i raznim umacima.

Izvor: Net.Hr

Prokometariši

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

infoNews